"Mislim da smo najbolje bili primljeni u Banja Luci i Zagrebu. Tu je bilo ludilo. Maltene, invazija stejdža kao pre 30 godina! Možda čak energičnije i bolje!"
Legendarni novosadski punk bend Pekinška patka svoj povratak nagovestio je nastupom na EXIT Festivalu 2008. godine. Prošle godine koncertom u bašti SKC-a obeležili su 30 godina od objavljivanja singla "Bila je tako lijepa" i isto toliko godina od njihovog poslednjeg koncerta u Beogradu, koji su održali neposredno pred raspad grupe 1981. godine i odlazak u vojsku frontmena Nebojše Čonkića - Čonte. Pretpostavljamo da su zaljublenici u ovaj bend, kojih nije malo, odavno nabavili kompilacijsko CD izdanje Pekinška patka (Multimedia Records, 2006. godina) na kome su licencno objavljena oba albuma koje je ova grupa snimila,Plitka poezija(Jugoton, 1980. godina) iStrah od monotonije(Jugoton, 1981. godina) kao i numere sa singlova koje su uradili u tom periodu.
Pekinška patka ponovo nastupa ovog puta u velikoj sali Doma omladine 29. decembra. Najavljujući koncert razgovarali smo sa Čontom i basistom Marinkom Vukmanovićem - Maretom.
Kakvisu utisci sapovratničke turneje koju ste imali 2010 godine?
Mare - Prvobitna ideja je bila da održimo veliku turneju, da posetimo sve glavne gradove sa bivšeg grba SFRJ, pod nazivom Turneja 6 baklji.
Svi su hteli da rade sa nama ali nismo uspeli da se organizujemo zato što Čonta živi u Kanadi i nije bilo dovoljno vremena da sviramo u svim tim gradovima. Ali uspeli smo da obiđemo magični trougao - Zagreb, Beograd i Sarajevo, što nam je bila velika želja.
Kakva su vam bila očekivanja?
Mare - Očekivanja su kao i uvek velika. Mi nemamo lagana i prosta očekivanja. Kad smo zajedno mi volimo da mislimo da je to najvažnija stvar. Mi se odmah nabrijemio i tučemo jako. Jako je dobro što i samo pominjanje imena Pekinške patke u ljudima izaziva beslovesnu radost i dobru emociju tako da nam je posao sasvim lak i nemamo nikakav problem da ostvarimo očekivanja koja su uvek, naravno, velika. Čonta - Želimo da sviramo zajedno jer nam je lepo i zato smo se reaktivirali. Pri tome se potrefi u 99% slučajeva da je i ljudima na koncertu lepo. To je poenta. Sve je time rečeno. Mare - Naša najveća sreća je što ovo nikad nismo radili za kintu i nismo morali da polažemo račune drugima, tako da smo uvek bili slobodni ljudi.
Kada su koncerti u pitanju gde je publika najbolje reagovala?
Čonta - Sada, u ovom regionalnom delu obišli smo Banja Luku, Zagreb i Zrenjanin. Predstoje koncerti u Beogradu i Osjeku. Mislim da smo najbolje bili primljeni u Banja Luci i Zagrebu. Tu je bilo ludilo. Maltene, invazija stejdža kao pre 30 godina! Možda čak energičnije i bolje!
Posle obrade kompozicije "Un Ano De Amor" iz Almodovarovog filma "Visoke potpetice" radite li na novom meterijalu?
Mare - Hteli smo da uradimo album sa obradama i krenuli smo ambiciozno u ovu priču. Napravili smo uži izbor od 20 covera iz vremena Šlagera sezone, Opatije, Splita itd. Tražilli smo odgovarajuću "boju" za tu ploču da ne bude u stilu "svaka vaška obaška" i tu smo se negde slomili jer smo shvatili da je to veliki posao. Odlučili smo da ćemo snimati singlove jer fizički nemamo vremena za snimanje albuma. Čonta -
Trenutno živimo u tri države sa četiri porodice i to sve treba uskladiti što je teško u organizacionom i finansijskom smislu. Mare -
Mi volimo da radimo na stari način da se nabrijemo, navežbamo i odsviramo. To je problem i sa produkcijom novog singla i zato sam koristio živi snimak i studijsku verziju. Nikad u studiju ne možes da postigneš tu koncentraciju adrenalima kao na živom nastupu.
Da li ste planirali da objavite živi album sa ove turneje?
Mare - Snimali smo koncert u SKC-u i to je jako dobar snimak. Jedva čekam da ga izmiksam jednog dana. Čonta - Možda ćemo izdati DVD sa ove turneje na kome će biti zabeležena sva dešavanja vezana za našu reinkarnaciju. Biće to snimci sa nekolicine koncerata koje obuhvata ova regionalna turneja. Mislim da će to biti vrlo interesantno.
Da li će biti nekih promena u repertoaru u odnosu na prošlogodišnji koncert u SKC-u?
Čonta - Repertoar je nešto drugačiji i koncert će trajati malo duže. Pored Plitke poezije, koja se naravno očekuje, imaćemo i nekoliko stvari sa albuma Strah od monotonije, koje će, nadam se, prijatno iznenaditi sve koji dođu. Obećavamo ono što se i očekuje od nas a to je beskompromisna svirka do daske. Mi se predajemo publici i tu nema foliranja.
Da li će biti gostiju na koncertu?
Mare -
Imaćemo gosta iznenadjenja u pesmi "Gledaj, ja sam tvoj" u kojoj se originalno pojavljuje saksofon. Prošle godine želeli smo da uvoj pesmi bude truba pa smo zvali Slobu Dragaša iz Generacije bez budućnosti. Ove godine ćemo ponovo imatu sasksofon koji će svirati gost iznenađenja. Nemojte propusti ni nastupe dve grupe koje će svirati pre nas, Lude Krawe i Bolesna štenad, jako su dobri.
Šta planirate za sledeću godinu?
Čonta - Posle regionalnog tura po klubovima, a Dom omladine je kruna svih dosadašnjih koncerata i najveće mesto kada je brojnost publike u pitanju, za kraj proleća i početak leta očekujemo da ćemo nastupati na festivalima. Mare - Nama bi bilo drago kad bi došla neka ponuda npr. od EXIT-a da sviramo Monotoniju. Ne mora da bude na glavnoj bini ali bi bilo bitno da se odsvira integralna verzija ovog albuma. To je za sada naša želja a šanse da se ostvari su pola-pola. Čonta - Naravno ne bi samo to svirali, već bi to bio prvi deo koncerta a nastavak, zna se. To bi imalo itekako velikog smisla.
Ova ideja sigurno bi imala dosta poklonika zato što je Monotonija godinama bila nepravedno zapostavljena...
Mare - Mi smo dugo godina bili taoci te ploče. Na razne načine smo iskijali njenu sudbinu. Moralnost i pobeda na odloženo plaćanje nije neka uteha, iskreno. Lepše bi bilo da je u to vreme kritika bila bolja i da je neko shvatio da je ta ploča otvorila vrata za neke stvari koje su došle godinu-dve kasnije pa su ispale revolucionarne. Ne bih da nabrajam imena ali zna se kad je izašao Strah od monotonije a kad su se pojavili ostali albumi sa sličnom tematikom.
Imate li neku poruku za one koji planiraju da dođu na vaš koncert?
Čonta - Bilo bi mi drago da ljudi koji imaju 20, 30, 40 ili 50 godina i poseduju neki stari sako u ormanu, podrumu tavanu ili garaži, da ga obuku, dodju na koncert i skaču zajedno sa nama. Sigurno neće zažaliti!
Ponovna okupljanja grupa su sada prilično u modi. Rade to i u belom svetu, a zašto onda ne bi to radili i kod nas. "Reunion" Pekinške Patke došao je ipak u pravom trenutku. Muzička scena nam je puna mediokriteta, a što je gore, i onih ispod...
Ima ljudi koji su malo začuđeni otkud sad to Električni Orgazam - funk, soul i taj fazon... Ja sam jako voleo grupu Clash. Ima još nekih belih izvođača kao što su David Bowie u Young Americans fazi i sa Station to Station belim soulom, onda i Stonesi...
